largelogo_edited.png

RAZOTKRIVANJE

MITOVA O

MIGRANTIMA

PROMENIMO

NARATIV

HATE SPEECH

TRACKER

UKRATKO O

#CHOOSERESPECT

RAZOTKRIVANJE

MITOVA O

MIGRANTIMA

Mržnja započinje pojavom straha a strah najčešće nastaje nedostatkom razumevanja. Veoma je lako da se na osnovu ,,lažnih vesti’’, pogrešnim tumačenjem činjenica i dramatičnim naslovima stekne loš utisak o migrantima.

Na ovoj stranici možete pronaći najčešće korištene ,,mitove’’ povezane sa migrantima i izbeglicama. Samo jednim klikom, možete doći do činjenica koje Vas mogu iznenaditi i razuveriti.

MIGRANTI I IZBEGLICE JOŠ UVEK

PRISTIŽU U OGROMNOM BROJU

VEĆINA LJUDI KOJI DOĐU U EVROPU ZAPRAVO NISU ,,PRAVE’’ IZBEGLICE

KONTROLA EVROPSKIH GRANICA JE ISUVIŠE ,,LABAVA’’

ZEMLJE IZVAN EVROPE NE

ULAŽU POTREBNE NAPORE

EVROPSKA UNIJA NAMEĆE MASOVNE MIGRACIJE SVOJIM DRŽAVAMA ČLANICAMA

MIGRANTI I IZBEGLICE

PREDSTAVLJAJU TROŠAK

MIGRANTI PREDSTAVLJAJU

PRETNJU ZA EVROPSKI IDENTITET

MIT #1

MIGRANTI I IZBEGLICE JOŠ UVEK PRISTIŽU U OGROMNOM BROJU

Pokušaji migranata i izbeglica da uđu u Evropu bili su na vrhuncu tokom 2015. godine kada je u EU+ registrovano skoro 1,4 miliona zahteva za azil. Ovo povećanje broja zahteva za azilom rezultat je humanitarne krize koja je nastala u Siriji i Iraku. Polovina od ukupnog broja zahteva te godine, pristiglo je iz ove dve zemlje.

 

Od tada, broj tražilaca azila se smanjuje iz godine u godinu. Tokom 2018. broj zahteva za azil pao je na otprilike 600, 000 što je ispod broja koji je zabeležen 2014. Štaviše, skoro 9% od ovih zahteva, bilo je od ponovljenih podnosilaca što znači da je stvarni broj ljudi koji pokušavaju da stignu u Evropu mnogo manji nego što brojke sugerišu.

 

Ipak, umesto što svakodnevno razmišljamo o broju ljudi koji pristižu u Evropu, možda bi trebali da se zapitamo šta naši lideri mogu učiniti da spreče nasilje i nesigurnost koji uzrokuju da ljudi dođu i zatraže azil?

 

*EU-28 plus Norveška, Švajcarska, Lihtejnštajn i Island

 
 

MIT #2

ZEMLJE IZVAN EVROPE NE ULAŽU POTREBNE NAPORE

Više od četiri miliona Sirijaca napustilo je svoju zemlju od početka sukoba. Ipak, samo njih 6% uspelo je da dobije odobren azil u Evropi dok je velika većina pronašla utočište u zemljama koje graniče sa Sirijom. Turska je na svoju teritoriju primila više od 3,5 miliona ljudi što je čini državom koja je primila najviše izbeglica. U Libanu broj izbeglica trenutno čini četvrtinu ukupnog broja stanovništva. Čak i u evropskim zemljama koje dobronaklono gledaju na dolazak izbeglica kao što su Nemačka i Švedska, njihov broj predstavlja manje od 1% ukupnog stanovništva.

 

U stvarnosti, više od 85% populacije raseljenih lica nalazi se na teritoriji zemalja koje su u razvoju i koje su mnogo manje od evropskih zemalja u mogućnosti da im pomognu. Bogate zemlje Srednjeg istoka propustile su šansu da se iskažu svoju solidarnost sa izbeglicama ali one su izuzetak.

 

Možda je pravo pitanje zapravo: Zašto zemlje EU ne pružaju potrebnu pomoć onim zemljama koje se odluče za prihvatanje izbeglica?

MIT #3

KONTROLA EVROPSKIH GRANICA JE ISUVIŠE ,,LABAVA’’

Podizanje zidova je postalo veoma moderno danas ali zapravo oni ne bi trebali da postoje. Podizanje barijera, fizičkih ili bilo kakvih drugih, neće sprečiti ljude da napuste osiromašene i diktatorske zemlje iz kojih dolaze. Ovakve barijere zapravo dovode do razvoja različitih migrantskih ruta koje očajne ljude teraju u ruke različitih kriminalaca i krijumčara.

 

Ovakav razvoj situacije veoma često dovodi do katastrofalnih posledica. Kako migrantima i izbeglicama biva sve teže da do Evrope dođu kopnom, mnogi od njih se odlučuju na nesiguran i opasan put iz Libije preko Mediterana. Tragična posledica ovakvog izbora je da je broj utapanja migranata porasta za gotovo 300% u poslednje dve godine – čak i onda kada je ukupan broj ljudi koji prelaze Mediteran drastično opao.

 

Zidovi na evropskim granicama neće dovesti do sprečavanja nasilja i nesigurnosti koje su i dovele do migracija, nego će, naprotiv, dovesti do toga da još više ljudi dođe i zatraži utočište pri tome rizikujući i svoje vlastite živote.

 

MIT #4

EVROPSKA UNIJA NAMEĆE MASOVNE MIGRACIJE SVOJIM DRŽAVAMA ČLANICAMA

Kada čujemo najnovije vesti koje se tiču odluka koje donosi EU, možemo lako upasti u zamku i pomisliti da ,,briselske birokrate’’ diktirajau politiku svojim državama članicama. Ipak, ovo u konačnici nije baš najtačnije.

 

Evropska unija funkcioniše u ime svih svojih država članica ali samo onda kada postoji jednoglasna odluka i saglasnost svih strana. Čak i tada, države članice mogu uložiti veto u Veću Evropske unije. Pojedine inicijative Evropske unije – kao što je nedavna šema kvota za preseljenje izbeglica na uravnoteženiji način – blokirane su od pojedinh država članica.

 

U narednih nekoliko godina, Evropska unija planira da utroši značajnija budžetska sredstva u zaštiti svojih granica. Ova odluka je donesena kao odgovor na pritisak ksenofobnih vlada pojedinih država članica. Kliknite ovde kako biste saznali više o ovoj temi.

Takođe, o procesu donošenja odluka u EU možete ovde saznati više.

 

MIT #5

VEĆINA LJUDI KOJI DOĐU U EVROPU ZAPRAVO NISU ,,PRAVE’’ IZBEGLICE

Ljudi širom sveta dolaze u Evropu pokušavajući da dobiju azil. Ipak, šansa za dobijanje azila uveliko zavisi od zemlje porekla tražioca azila. Tokom 2017. sirijski državljani, koji još uvek predstavljaju najveću pojedinačnu grupu tražilaca azila, priznati su kao ,,prave’’ izbeglice u 94% slučajeva. Jedine druge zemlje čiji su državljani imali više od 50% šansi za uspeh bile su Eritreja, Somalija, Jemen i Palestina. Sve ove zemlje bile su zahvaćene ozbiljnim humanitarnim izazovima i nasiljem.

 

Zahtevi za azil onih lica koja su ekonomski migranti, imaju značajno manje šanse za uspeh. Tek je manje od 20% Nigerijaca i Pakistanaca koji su zatražili azil u EU+ zemljama bilo prihvaćeno dok su zahtevi državljana Bosne i Hercegovine i Indije pali na samo 3%.

 

Ukupno gledajući, oko dve trećine svih odluka o dodeli azila bile su negativne u 2017. Mnoge evropske vlade zapravo su još uvek veoma striktne prilikom razlikovanja izbeglica i ekonomskih migranata.

 

MIT #6

MIGRANTI I IZBEGLICE PREDSTAVLJAJU TROŠAK

Ekonomski migranti mnogo više doprinose zemljama u koje pristignu nego što im predstavljaju finansijski teret. To se posebno odnosi na migrante iz zemalja bogatih nacionalnim dohotkom i usprkos raznim naslovima i natpisima, ova grupa predstavlja više od 90% svih novih dolazaka u EU!

 

Kada govorimo isključivo o izbeglicama, njima nije uvek veoma jednostavno da pronađu posao. Njihov nesigurni pravni status veoma ih često isključuje iz procesa zapošljavanja - što mnogi smatraju da bi trebalo biti promenjeno. Ipak i pored različitih ograničenja, vesti koje se tiču njihovog zapošljavanja mogu biti pozitivnije nego što mislite. U Nemačkoj je oko 40% novopridošlih izbeglica već na radnom ili stručnom osposobljavanju. To je otprilike 400, 000 novih doktora, učitelja, kuvara, muzičara, socijalnih radnika i taj broj i dalje raste!

 

Dugoročno gledano, kako stanovništvo Evrope sve više stari a troškovi zdravstva neprestano rastu, fokusirajmo se manje koliko naše gostoprimstvo danas košta a umesto toga razmislimo kakav doprinos migranti i izbeglice, uz pravu podršku, mogu dati našem društvu na duži vremenski rok.

 

MIT #7

MIGRANTI PREDSTAVLJAJU PRETNJU ZA EVROPSKI IDENTITET

,,Identitet’’ je veoma subjektivna misao – svi se mi po nečemu razlikujemo. Često smatramo kako pripadamo samo jednoj naciji ali delovi našeg identiteta su i različiti ljudi iz našeg grada ili regiona u kojem živimo. Možda je ipak najvažnije da postoje određeni elementi koje delimo sa ljudima i kulturama širom sveta. Ti elementi mogu biti briga o porodici i prijateljima ili odricanje od nasilja – to su zajedničke teme koje ujedinjuju čitavo čovečanstvo.

 

Još jedna ideja koja nadilazi zemlju i kulturu iz koje dolazimo je ona ,,dobrog Samarićanina’’. Kada su ljudi u nevolji i potrebiti, pokušavamo bezuslovno da im pomognemo. Saosećanje i solidarnost treba da budu deo evropskog identiteta baš kao što su to Hrišćanstvo, Šekspir ili Mocart.

 

Nemojmo nikada zaboraviti da je Evropa oduvek negovala različitost i bila gostoljubiva prema svima. Evropa su stvarali ljudi ispred svog vremena i sa različitih prostora. Razmislite samo o uzvišenoj arhitekturi maurske Španije ili matamatičkim genijalcima Bliskog istoka koji su postavili temelje misliocima poput Njutna ili Dekara. Evropa je zapravo raskrsnica čovečanstva koja je oduvek privlačila najsjajnije umove i najbolje ideje. To su razlozi zbog kojih je ona danas tako sjajna!

 

Kakva nova iskustva i naučna otkrića mogu pridošlice podariti Evropi u budućnosti? Ako im zatvorimo vrata i zaboravimo na našu tradicionalnu gostoljubivost, to nikada nećemo saznati.

 

Šta je sledeće?

PROMENIMO

NARATIV

GOVOR MRŽNJE I

EVROPSKI IZBORI

Zajedničkim nastupom, možemo se suprotstaviti anti – migrantskom govoru mržnje! Naši saveti pomoćiće Vam u izgradnjii pozitivnog narativa u Vašem domu, poslu i na internetu.

Pratite primere govora mržnje upućenih od članova Evropskog parlamenta kao i kandidata putem našeg Hate Speech Trackera. Učinimo #EP2019 mnogo pozitivnijima!